Пафиопедилум: папучаста орхидеја, узгајана у хладу.
Пафиопедилум је орхидеја папучица: доња латица формира кесицу која изгледа као мала ципела. Поред облика, има две јединствене карактеристике узгоја које је издвајају од осталих - то је најпопуларнији род који захтева најмање светлости и једини је код кога лист јасно показује температуру коју биљка преферира.
Чаршав открива температуру коју жели.
Ово је најкориснија пречица те врсте и вреди је размотрити пре било којег стола. Постоје две главне групе и можете их идентификовати без познавања имена врсте:
Мермерни листови , са светлим и тамним шаховским узорком: преферирају топлија окружења. Уједначени зелени листови : преферирају хладнија окружења. Сорте са тракастим листовима, које производе неколико цветова по стабљици, такође теже топлијим окружењима.
У пракси, ово одређује где ће биљка живети у кући. Ако је ваша мермерна и поставили сте је у најхладнији угао јер сте мислили да све орхидеје папуче воле хладноћу, она ће једноставно вегетирати. Информативни лист Америчког друштва за орхидеје наводи општи температурни опсег за род од 12,7 до 22,2 °C ноћу и 21 до 29,4 °C током дана , и управо унутар овог опсега су распоређене две групе - мермерне у горњем делу, зелене у доњем делу.
Кратка светла су захтев, а не толеранција.
Препоручени опсег светлости је од 10.750 до 21.500 лумена (1.000-2.000 стопа-кандела) - исто као и за орхидеје Фаленопсис, а знатно испод 2.000-3.500 стопа-кандела код орхидеје Катлеја. У затвореном простору, Америчко удружење боравка препоручује прозор окренут ка истоку, северу или западу са једним до четири сата директне сунчеве светлости.
Обратите пажњу на превод: „северни прозор“ се овде односи на најмање уобичајени прозор јер су упутства из Сједињених Држава. На јужној хемисфери, еквивалент је јужни прозор. Свако ко чита упутства и поставља биљку на северни прозор овде у Бразилу даје јој најјачу оријентацију у кући, а не најповољнију.
Нижа влажност него у остатку групе.
Ево друге добре вести за узгој у затвореном простору: препоручени распон је 40 до 50% релативне влажности. То је мање него код фаленопсиса (50 до 80%) и много мање него код масдевалије (70 до 90%). Другим речима, пафиопедилум је један од ретких који не захтева овлаживач ваздуха у већини кућних окружења.
Пошто нема псеудолуковицу, подлога мора бити стално влажна, али не и преплављена водом. Препорука AOS је да се залива чим подлога достигне суву тачку — не чекајте да се потпуно осуши.
Ђубриво: пуна доза слабе формуле
Ово је обрнута логика у односу на већину орхидеја и лако је погрешити. Тренутна препорука је пуна доза слабог ђубрива — нешто између 5-5-5 и 10-10-10 — уместо старије методе коришћења четвртине дозе јаког ђубрива попут 20-20-20.
Рутина је током целе године, при чему се супстрат пере једном месечно или тромесечно како би се уклонила накупљена со. Пресађивање сваке две године или када се супстрат распадне; мале резнице се раде једном годишње.
Три врсте и хибриди за почетак.
Избор овде прави велику разлику, јер права група зависи од климе вашег дома — а куповина погрешне је најчешћи разлог за фрустрацију овом врстом производа.
Хибриди из групе Maudiae су најбезбеднија полазна тачка за бразилску климу: имају мермерне листове, па преферирају топлије делове биљног подручја, лако цветају и најлакше их је пронаћи. Ако живите на топлом месту и купићете само један, ово је прави избор.
Папхиопедилум инсиње има једнолике зелене листове и један је од најтолерантнијих те врсте — толерише варијације у нези боље од просека и добра је опција за оне који имају хладније домове или живе у планинским пределима.
Папхиопедилум деленатии има ружичасте цветове и мирис, што је неуобичајено за род. Захтевнији је од претходна два и не бих га препоручио као први избор — најбоље одговара када је окружење већ добро успостављено.
Вода: квалитет је важнији од количине
Пафиопедилум је осетљив на накупљање соли у супстрату — не у истој екстремној мери као масдевалија, али довољно да тврда вода може изазвати проблеме током месеци. Зато смернице АОС-а (Америчког друштва за офталмологију) препоручују периодично прање супстрата: прање је управо да би се уклонила со која остаје након сваког заливања и ђубрења.
Ако вам је вода из славине тврда, разлика се појављује на врху листа, који тамни и суши се, почевши од најстаријих листова. Лако је ово помешати са гљивицом, а третман је супротан: темељно оперите подлогу водом бољег квалитета и промените супстрат, немојте примењивати фунгицид.
Кишница решава проблем. Тамо где то није могуће, наизменично редовно заливање са обилним прањем једном месечно значајно смањује накупљање.
Не квасите средину розете.
Пафиопедилум расте у облику лепезе са листовима који почињу из централне тачке, а стајаћа вода у том центру у непроветреном окружењу ће изазвати труљење тачке раста. То је исти механизам као и труљење круне код орхидеја Фаленопсис, и важи иста нега: залијте око ивице саксије ујутру , а ако вода падне у средину, осушите је папирним убрусом.
Ово је још тачније овде јер је распон влажности низак (40 до 50%) и многи људи то компензују прскањем биљке. Прскање листова орхидеје папучице је управо оно што се не препоручује — ако треба да повећате влажност, користите посуду са влажном експандираном глином око ње, а не воду директно на биљку.
Колико дуго цвет траје и шта треба учинити након тога?
Цвет папхиопедилума је један од најдуговечнијих међу собним биљкама орхидеја — обично остаје отворен неколико недеља, а код неких врста и дуже од два месеца. То је део привлачности рода: мало цветова, али дуго времена.
Након што цвет увене, одсеците стабљику у основи. За разлику од орхидеја Фаленопсис, ова биљка не цвета поново на истој стабљици: свака лепеза листова цвета једном, а затим биљка улаже у нови бочни раст, који ће бити следећи који ће цветати. Стога, биљка са једном лепезом листова не цвета две године заредом – то је њен природни циклус, а не проблем са њеном негом.
Подела: пазите, она не опрашта.
Без псеудолуковице, Папхиопедилум нема резерве за подршку агресивној деоби. Свака лепеза листова је засебан изданак, а дељење једног изолованог изданака обично потпуно зауставља раст — може потрајати годинама да се настави, ако се икада и настави.
Безбедна граница је да се оставe најмање два до три изданка по резници . Ово је мање резидбе него што бисте добили од катлеје исте величине, а то је цена рода који не складишти воду. Дељење треба обавити заједно са пресађивањем, одмах након цветања.
Вишецветни лекови и зашто захтевају стрпљење.
Постоји и трећа група коју вреди знати, чак и ако нисте почетник: вишецветне орхидеје , са дугим, тракастим листовима, које производе неколико цветова на високој стабљици уместо само једног. Најпознатија је Paphiopedilum rothschildianum , са дугим бочним латицама које се отварају готово хоризонтално, једна од најпожељнијих орхидеја које постоје.
Кључна ствар је време. Вишецветне биљке су велике и споро расту — често им је потребно неколико година да достигну величину за цветање, а многе цветају тек када лепеза лишћа достигне одређену величину. Куповина мале саднице која очекује цветање следеће сезоне је рецепт за разочарање.
Такође теже ка топлијем крају температурног опсега, попут мермерних сорти. Ако је намера да се досегне ова група, разуман приступ је да се прво обезбеди одговарајуће окружење са хибридом Маудија, а тек онда инвестира у биљку којој ће бити потребне године константног раста пре него што вас награди.
За кога је она прави избор?
Ако ваш дом има слабо осветљење и сув ваздух — комбинацију која смета скоро свакој популарној орхидеји — Папхиопедилум је вероватно најпогоднија орхидеја за вас. То је супротност Вандиној орхидеји, којој је потребно јако сунце и свакодневно заливање.
Једина мана је цвет: обично један цвет по стабљици код већине врста, који траје недељама, али му недостаје бујност кластера фаленопсиса. То је орхидеја за оне који цене необичне облике, а не волумен.
